Đorše Balašević

[tost.rs]

Djordje Balasevic je rodjen 11. maja 1953. godine u Novom Sadu. Gimnaziju je napustio u trecem razredu pa je ispite polagao vanredno. Upisao je geografiju, jer, po sopstvenom priznanju, na diferencijalnim ispitima nije bilo matematike. Osnovna ambicija u srednjoj skoli bila mu je da postane fudbaler. Ali kada je kao sedamnaestogodisnjak lezao bolestan, pojava jedne muve u sobi ga je inspirisala da komponuje svoju prvu pesmu "Otkud muva". Zatim je poceo da pise prepeve stranih hitova za emisiju "Muzicki klub", a sa drugarom koji se snalazio na gitari, otpoceo je i zajednicki rad. Godine 1977. pristupio je akusticarskoj grupi Zetva sa kojom je septembra te godine snimio neobavezan tango "U razdeljak te ljubim". Pesma je preko noci postigla ogromnu popularnost tako da je singl prodat u oko 180000 primeraka. Zetva je vrlo brzo pocela da se pretvara u festivalsku grupu strpanu u orkestarske aranzmane, pa ih pocetkom 1978. godine Balasevic napusta i sa Vericom Todorovic osniva Rani mraz. Buduci da se nisu rastali kao prijatelji, novu grupu je nazvao inspirisuci se sibirskom poslovicom: "Ako se nadas dobroj zetvi, cuvaj se ranog mraza". Zetva zatim objavljuje LP "Vreme zetve" (RTV LJ 1979.) i prestaje sa radom. Sa pesmom "Moja prva ljubav" Rani mraz ucestvuje na festivalu Opatija 78. Kroz Rani mraz je prolazilo puno muzicara, a gitaru je jedno vreme svirao i fudbaler Slobodan Pavkovic.

Tokom 1978. godine izbacuju seriju hit singlova, meteroskom brzinom osvajaju trziste i postizu impresivne tiraze. Balasevicevi emotivni tekstovi i jednostavne melodije donose osvezenje na posustaloj zabavnoj sceni, a predstavljaju i dobru spregu sa pop muzikom. Uoci snimanja pesme "Racunajte na nas" pridrzuju im se bivsi clanovi grupe Suncokret Biljana Krstic i Bora Djordjevic. Zahvaljujuci drugacijem tretmanu revolucije u odnosu na uobicajene soc-realisticke pesme, "Racunajte na nas" ubrzo biva promovisana u generacijsku himnu koja se trosi u svakoj pogodnoj prilici. A tada ih je bilo napretek.


Posle dva meseca rada sa Ranim mrazom, leta 1978. godine, Bora Djordjevic napusta grupu svestan razlike u autorskom senzibilitetu izmedju njega i Balasevica i formira Riblju corbu. Uoci snimanja debi albuma grupu napusta i Verica Todorovic. Buduci da je jos kao tinejdzer bio veliki postovalac Korni grupe, Balasevic produkciju i aranzmane na albumu "Mojoj mami umesto maturske slike u izlogu" prepusta bivsim clanovima ove grupe, gitaristi Josipu Boceku, a kao studijski muzicari tu su basista Bojan Hreljac, bubnjar Vladimir Furduj, klavijaturista Sloba Markovic i saksofonista Mica Markovic. Sa ploce se izdvajaju pesme "Sve je dobro kad se dobro svrsi", gde se kao gost pojavljuje violinista Jovan Kolundzija, "Mnogo mi znaci to", "Neki novi klinci", "Drago mi je zbog mog starog". U njima se ostvaruje kompletan okvir formule za buducnost: nostalgija, nezne slike i baladicnost uz razradjenu fabulu. Tokom leta 1979. godine Balasevic i Biljana Krstic nastupaju po Jugoslaviji, a prati ih grupa Neoplanti za koju Balasevic povremeno pise tekstove. Na koncertima, izmedju pesama, Balasevic drzi duge monologe na aktuelne teme, kao sto je susret sa fantomskim vozacem "porsea" na beogradskom trgu Slavija a neizbezna je i prosirena verzija "Snase na salasu" koja poprima karakter duhovite monodrame. Sa njim se na nekim svirkama pojavljuju pesnici Mika Antic i Pero Zubac. Na festivalu Split 79. Balasevic osvaja prvu nagradu pesmom "Panonski mornar". Septembra 1979. godine svoju popularnost potvrdjuje na osam rasprodatih koncerata u beogradskom Domu sindikata. Tokom 1980. godine sluzi JNA u Zagrebu i Pozarevcu gde glumi u TV seriji "Vojnici". U to vreme Zdravku Colicu daje pesmu "Zbog tebe" i neke tekstove za album Srebrnih krila "Sreo sam ljubav iz prve pjesme".

Krajem godine izlazi album "Odlazi cirkus" i to je poslednja ploca pod firmom Rani mraz. Aranzmane za pesme su radili Josip Bocek i Gabor Lendjel a ona donosi seriju hitova: "Prica o Vasi Ladackom", "Mirka", "Menuet", "Zivot je more". Razocaran pratecim elementima scene, Balasevic tada najavljuje da ce se povuci iz medija, da planira redovno objavljivanje ploca, ali bez intervjua i uobicajene guzve.
Pocekom 1982. godine objavljuje album "Pub" kojim zvanicno zapocinje solo karijeru. Ploca opet belezi uspesne pesme "Boza zvani Pub", "Pesma o jednom petlu", "Lepa protina kci", "Ratnik paorskog srca". U TV seriji "Pop Cira i pop Spira" tumaci sarmantnu ulogu berberina Sace. Zimu 82./83. godine provodi na turneji i prvi put rasprodaje beogradski Sava centar.

Polovinom decembra 1983. godine objavljuje LP "Celovecernji The Kid" sa pesmama "Svirajte mi jesen stize, dunjo moja", "Neko to od gore vidi sve", "Blues mutne vode", "Lunjo", "Don Francisko Long Play".
Sledeci LP "003" donosi nove hitove: "Slovenska", "Al' se nekad dobro jelo", "Badnje vece", "Olivera". Kao i prethodne, i ovu plocu je producirao Josip Bocek.

Sledeci album "Bezdan" Balasevic radi sa ekipom koja ce mu ubuduce biti redovna studijska i koncertna potpora. LP producira Djordje Petrovic, a za aranzmane je zadužen klavijaturista Aleksandar Dujin. Tada prvi put u studiju uspeva verno da zabelezi senzibilitet svojih pesama a posebno je upecatljiv u temama "Ne lomite mi bagrenje", "Bezdan", "Slow motion" i "Ne volim januar".
Na duplom zivom albumu "U tvojim molitvama-balade" nasli su se snimci sa uspesnih koncerata u Zetri (Sarajevo, novembar 1986.), Ledenoj dvorani (Zagreb, novembar 1986.), Sava centru (Beograd, decembar 1986.), Studiju M (Novi Sad, maj 1987.) i Salati (Zagreb, jul 1987.). Uz snaznu potporu publike Balasevic je otpevao neke od svojih najupecatljivijih balada, a jedina nova pesma "Samo da rata ne bude" snimljena je u studiju uz pomoc dece iz obdanista "Sonja Marinkovic" i osnovne skole "DJ.Natosevic".

Slicnom muzickom linijom Balasevic nastavlja na ploci "Panta rei". Tako u pesmi "Soliter" analizira politicko-nacionalno stanje u tadasnjoj Jugoslaviji, blues formu razradjuje u "Neki se rode kraj vode" i "Nemam nista s tim", licna preispitivanja u "Starim" i "Jednom su sadili lipu" a odgovor na "Racunajte na nas" i svoje aktuelno vidjenje druga Marsala formulise u pesmi " Requiem".

LP "Tri posleratna druga" koji je dobio podnaslov "Muzika iz istoimenog romana" snimaju 1989. godine Dujin, basista Aleksandar Kravic i muzicari iz Rijeke, gitarista Elvis Stanic (ex Linija 32, Denis & Denis, Dr Doktor) i bubnjar Tonci Grabusic. Na toj ploci Balasevic se pozabavio karikiranom rap formom u "Sugar rap", etno zvukom u "Devojka sa cardas nogama" a ponudio je svoje osecajne iskaze u "Kad odem", "D-moll", "Caletova pesma", "Saputnik", "O boze".


Na snimanju ploce "Marim ja..." pored redovnih saradnika, u novosadskom studiju juna 1991. godine ucestvuju Davor Rodik (pedal steel gitara), Nenad Januzovic (udaraljke) i Josip Kiki Kovac (violina). Ploca donosi pesme "Nevernik", "Divlji badem", "Ringispil" i druge.

Sa pocetkom rata Stanic i Grabusic prekidaju saradnju sa Balasevicem i 1991. godine pokrecu jazz rock sastav Elvis Stanic group. Stanic je, inace, studirao jazz kompoziciju na univerzitetu Berkli u Americi, radio je mjuzikle i predstave za decu. Objavio je instrumentalni CD "Terra Sacra" (Croatia Records 1997.), a u pripremi je ploca sa materijalom iz mjuzikla "Slomljeno jato". Ratne godine Balasevic provodi sklonjen od javnosti i mobilizacije buduci da vojne vlasti pokazuju veliku volju da ga posalju na front, tako da za Novu 1992. godinu iz sasvim razumljivih razloga ne dolazi u Sava centar.

CD "Jedan od onih zivota..." snima krajem 1993. godine sa stalnim saradnicima: Aleksandar Dujin (klavir), Dusan Bezuha (gitara), Djordje Petrovic (klavijature), Aleksandar Kravic (bas), Josip Kovac (saksofon) i Dragoljub Djuricic (bubnjevi). Ploca donosi optimisticki hit "Ja luzer?", ali i pesme inspirisane ratnim tragedijama "Covek sa mesecom u ocima " i "Krivi smo mi". U isto vreme objavljen je CD "Najveci hitovi" na kome su pesme iz perioda od 1986. godine i sam Balasevic ih je odabrao za kompilaciju. U to vreme njegovi koncerti postaju pravna javna cistilista, buduci da govori vrlo ostre, ali duhovite price sa jasnim opozicionim stavovima.

Posle duze pauze CD "Na posletku" objavljuje pocetkom 1996. godine. U ekipu saradnika dolazi mladi bubnjar Petar Radmilovic koji se pre toga ogledao u jazz vodama. Nove pesme "Regruteska", "Namcor", "Drvena pesma", "Dodjoska" snimljene su uglavnom na akusticnim instrumentima uz ucesce gudaca "Svetog Djordja", a upotrebljeni su fagot, oboa, truba i violina koje verno docaravaju atmosferu Balasevicevih stihova.
U Sava centru, svom tradicionalnom prostoru, Balasevic je zapoceo sa cetiri nastupa koje je odrzao oktobra i novembra 1982. godine. Prvobitna ideja je bila da tokom godine nastupa jednom mesecno i da publici uz svirku nudi i redovne komentare. Kako su prvih sest nastupa bili vrlo uspesni, doslo se na ideju da organizuje novogodisnje koncerte sto je, najvise zahvaljujuci publici, pretvoreno u tradiciju. Ti koncerti su svake godine izazivali sve vece interesovanje, tako da je Balasevic u zimu 96/97. godine imao deset rekordnih rasprodatih svirki, te je zakljucno sa tom serijom u Sava centru nastupao oko osamdeset puta. Od 1994. godine Ba lasevic povremeno drzi ko ncerte u Sloveniji gde postize veliki uspeh.
Pesma "Sloboda ne" koju je snimio jos u jesen 1992. godine, prvi put je zvanicno objavljena na kompilacijskom disku "Nas slusaju svi, mi ne slusamo nikoga!" (Radio Index 1997.) izdatog povodom gradjanskog protesta koji se odvijao u zimu 96/97. godine. U Sloveniji je objavljen Zivi CD "Da l' je sve bilo samo fol?" (D Moll 1997.) snimljen na koncertu odrzanom 6. decembra 1996. godine u Mariboru.
Slovenacki sastav Zaklonisce prepeva je na svojoj kaseti "Nešto kao Dzimi Hendriks" (Shelter Records 1996.) obradio Balasevicevu "Racunajte na nas", a Voodoo Popeye je na CD-u "Voodoo Epopeje" (Komuna 1997.) obradio pesmu "Oprosti mi Katrin".
Balasevic je tokom karijere objavio pesmaricu sa svojim tekstovima "Racunajte na nas", roman "Tri posleratna druga" (1991.), knjigu novinskih komentara "I zivot ide dalje (sve dalje odavde...)" (United Media 1993.) i knjigu "Dodir svile" (Biblioteka "Zarko Zrenjanin" 1996.) u kojoj je izbor tekstova sa ploca. Novi roman "Jedan od onih zivota" (Prometej 1997.) bavi se periodom od 1. do 15 novembra ratne 1991. godine. Balasevic je napisao scenario i tumacio glavnu ulogu u TV seriji "Specijalna redakcija", glumio u TV serijama "Vojnici", "Pop Cira i pop Spira", "Panonski mornar", i u filmu "Vojnici". Za svoj rad dobio je Nagradu punoletstva, Oktobarsku nagradu Novog Sada, Estradnu nagradu Jugoslavije, nagradu za literarni doprinos u oblasti estrade na "Domanovicevim danima satire" i nagradu Todor Manojlovic za poseban umetnicki senzibilitet.

[tost.rs]

Ime mi je Đorđe Balašević... Prijatelji me uglavnom zovu Đole... Neprijatelji me ne zovu, ali ne zovem ni ja njih, pa ko duže izdrži. Rođen sam 1953.g. U Novom Sadu, gradu gdje protiče Dunav... u Evropi formalno...
Išao sam gimnaziju, ali nisam maturirao. Studirao sam geografiju ali nisam diplomirao...
Sve u svemu, nije baš sjajno, ali je ipak korisnije nego da sam u međuvremenu doktorirao marksizam, kao neki moji ambiciozni vršnjaci.
Ubrajaju me u prvih pet kantautora u našim zemljama, ali u našim zemljama ima taman toliko kantautora da, kako god okreneš, moraš biti među prvih, i jedinih pet...
Trenutno propuštam visinu.
Pred narodnjačkom najezdom, povukao sam se u utvrđene gradove. Živim, još uvijek, u Novom Sadu, gdje sam za sebe plaćam socijalno i penzijsko osiguranje. Oženjen sam, sretno, djevojkom po imenu Olivera, ponosan sam otac dvije djevojčice.
I gotovo..
Oni koji su me zavoljeli po muzičkoj liniji, znaju štošta o meni. Oni koji me dosad nisu zavoljeli, i neće, bojim se... Ni zbog ovog romana. Mog prvog, inače... Pardon... Prvog koji je duži od šest minuta...


http://rapidshare.com/files/176029478/D ... _druga.pdf

[tost.rs]

Pusti nek nas ima
nek nam tijela vece umori
ostanimo blizu
neka jutro s nama dolazi

Pusti nek nas ima
pored tebe bih da ostarim

I bolje cuti
pojescu ti rijeci sa usana
ugasi svijetlo
zakljucaj vrata
sad mi ljubav tvoja treba
odavde do neba
da li cujes

To ljubav kuca
kao klatno sata
za tebe srce otvara vrata
imaj me njezno
kao dodir svile
ljubav nosi tvoje ime

http://rapidshare.com/files/176029476/D ... _svile.pdf

[tost.rs]

Otkad ga znam, maj je započinjao Prvim Majem...
Ćale nam je davao uzbunu oko sedam, već obrijan i spreman, u izviksanim sandal-cipelama, sa zlatnom "doxom" na ruci i sa upasanom buškastom atletskom majicom.
Košulju, belu ili u najgorem slučaju svetlo plavu, oblačio je tek pred polazak, ne rizikujući da je zaprlja u samom ćošku podruma, gde se zavlačio da natoči balon iz onog poslednjeg, naročitog bureta, iz kog se točilo samo za svečare i dečije rođendane, i tako, na neki od krupnijih Državnih Svetaca...
-Ako uhvatimo autobus u pola osam, stižemo na početak Parade...
Ne, nismo imali ni automobil ni televizor. Moj stari je svoju treću, najbolju deceniju života,ispucao na najgore moguće godine, na "one" između hiljadu devetsto četrdesete i hiljadu devetsto pedesete, i dosledno je sprovodio svoju teoriju da "nikom ne treba baš suviše upadati u oči"...
-Skloni se od vrata. Drži se za štanglu. Ne turaj ruku kroz prozor...
Istrčavali smo iz busa na uglu Rusinske, i finiširali zapuštenom Turgenjevom ulicom, i mama je čuvajići štikle skakutala sa cigle na ciglu, ali je i kroz tu igru školice, balansirajući cegerom sa kiflicama, uspevala da mi još jednom ispriša priču o tipu sa bradicom i okruglim cvikerima, koji je slačući na hartiju tepajuće slovenske reči, lepljive kao gutljaji slatkog vina, zaradio da se i jedna uličica pod kestenima u tamo nekom dalekom Novom Sadu, na Dunavu, nazove njegovim prezimenom...
Pa dobro, gde ste vi?
Tito, Kardelj i Ranković su izgleda znali neku prečicu, jer su na Paradu uvek stizali pre nas. Čika-Laza bi prihvatao balon od ćaleta, tetka-Hajnalka se cmakala sa mojom majkom, a ja sam opčinjeno gledao u televizor "Tesla", (koji se otvarao kao ormarić), i u pitomce vojne akademije od čijeg se odlučnog strojevog koraka drmala vaza sa đurđevkom na pomenutom TV prijemniku domaće proizvodnje...
Ali...
Ne kukam to ja za Praznikom Rada. A nemam ni pravo. Nisam se baš naradio u svom veku, a sem toga, čitav život sam organizovao po principu jednog velikog Praznika.
Ma ne, stvarno nije to u pitanju...
Ja jednostavno žalim za Majevima. Za muzikom. I za bojama...
Žalim za okrpljenom šarom cirkusa "Adrija" preko puta Poljoprivrednog Sajma, i za paviljonom broj dvadeset i tri u kom su se folirale prepotentne holandske krave, šarene i čiste kao na omotima mlečnih čokolada. Žalim za belim lađama sa kojih su mahali neki, žalim za prebukiranim "korzom" posle šestog časa, za grožđicom u sladoledu od vanile, i za jednim crveno-crnim plovkom koji se ljuljuškao kao lokvanj na žućkastoj površini kanala...
Dobro, predajem se...
Jasno mi je da ne možemo nazad u svoje Majeve...
Ali nije mi jasno zašto naši klinci ne mogu napred, u neke svoje...
Meni zaista nije neophodno još jedno sretno detinjstvo, ali znam neke male bistrooke stvorove kojima zaista jeste...
Uzeo sam svoje devojčice u kola, i pošao u potragu za Majem, ali nismo naišli ni na ringišpil, ni na vatromet, ni na cirkus.
Ako...
Ošamućeni smo i bez ringišpila. Vatromet nas obraduje kad ga nema. O cirkusu da i ne govorim...
Da, devedeset i druga je. I ovo danas je, navodno, Maj...
Odavno su Tito, Kardelj i Ranković stupili u svečanu nebesku ložu. Pravi sveci su na to ustali, i pomerili se malo u stranu...
Odavno teta-Hajnalka u velikim gradonosnim oblacima (koji priprete ponekad, onamo od Čeneja, komešajući se kao jastuci prebačeni preko prozora), hladi sodu za špricere svom razmaženom mužu...
Majku naslutim u tami, s vremena na vreme, sleti mi na rame kao maleni crni leptir, šapne mi stih koji me muči, ili me pokrije mekim cicanim snomkad se uznemirim sanjajući stvarnost, ali Ćaletu teško ulazim u trag.
Pa, večito je i bio na kojekakvim službenim putovanjima...
Ipak, u vedrim noćima, kad se zagledam u nebo iz nekih sasvim drugih razloga, otkrijem po provinciji svemira neke uredno složene zvezde, setim se sivog listerskog odela na ofingeru i kutijice sa dugmadima za manžetne, i znam, tamo je negde nedavno prošao moj preplašeni, pedantni otac...
I eto...
Od one davne prvomajske parade nije ostalo bog zna šta. Još jedino pitomci vojne akademije i ja...


http://rapidshare.com/files/176029477/D ... _dalje.pdf

[tost.rs]

Te noći sam joj oćutao najlepše reči koje znam...
Jednom je rekla da bi sve dala da čuje to što oćutim, i otkrio sam joj tajnu o starom drvetu koje raste na ničijoj zemlji između devet salaša, u fantazmagoričnoj oazi koja se u Sahari žita priviđa samo onda kada se to njoj prohte, tako da ni najprefriganijim geometrima nikad nije opšlo za rukom da je osvoje svojim instrumentima...
I tako, obično u nekoj vedroj noći, roj Neizgovorenih Reči nepovratno odbegne iz košnice misli i u potrazi za novim mestom sumanuto pokušava da otkrije prečicu do najbližih zvezda, ali zna se, još niko sem prevejane skitnice Pogleda nije uspeo da dospe do Tamo...
I onda, pred zoru, kad posustalo krenu da se stropoštavaju, Vetar probere najlepše, podmetne pod njih svoje paperjaste uvojke, kao jastučiće, i nežno povuče finu četku te velike krošnje kroz svoje kose...
I Neizgovorene Reči ostaju da trepere u lišću starog drveta zauvek, rekoh joj, kao miris tvoje kose na mom češljiću od jantara...
"Zauvek?", pitala je uplašeno...
O, ne, ispravih se, izvini, zaboravio sam da "zauvek" ne postoji...
Jednog dana, dakako, strovaliće se i to stablo, oprljiće ga Oluja šenlučeći gromovima nad ravnicom, složiće se kao kula od karata pod teretom Neizgovorenih Reči, ili polegnuti tiho i neprimetno, kao kazaljke na tri i petnaest, ko će ga znati?
Ali naići će čerga tog leta, i to ne Mečkari ili Džambasi, ni Gatari ni Korpari, nego Veseli Svirači Tužnih Očiju, praćeni crnim kosovima iz visokih Prekodonskih stepa, i još izdaleka, uspravivši se u sedlu, primetiće u gustoj travi naročitu račvastu granu boje majskog sumraka, od koje bi se mogla izdeljati odlična viola?
I, više nego dovoljno godina kasnije, možda nečija, možda proseda, možda bez ikoga, ti ćeš ugledati belog leptira na jorgovanu, i širom otvoriti prozore mameći ga da ti sobu opraši polenom i prolećem. A ulicom će prolaziti mali Cigan sa violom, videćeš samo drozdovo pero na šeširu kako promiče za šimširom, i začućeš Neku Staru Dobru Nepoznatu Pesmu, koju prvi put slušaš, a godinama je znaš...
I zaplakaćeš, istog časa...
I najzad shvatiti kako sam te voleo...


http://rapidshare.com/files/176032731/D ... zivota.pdf